Naša priča

Bajina Bašta: Nedostaju hraniteljske porodice

Na području Bajine Bašte trenutno ima osam hraniteljskih porodica koje brinu o 13 dece i mladih, od kojih je 11 smešteno na teritoriju bajinobaštanske opštine, a dvoje van Bajine Bašte. Potrebe za tom vrstom podrške su veće, ali nedostaje još hranitelja, kažu u Centru za socijalni rad.

Poziv porodicama da se prijave za hraniteljstvo uputila je direktorka Centra za socijalni rad Marica Vuković

“Ja bih pozvala sugradjane da razmisle o odluci da se bave hraniteljstvom jer to je pre svega human posao. Da bi neko posato hranitelj treba da je psihofizički zdrav, da nije kažnjavan, da imaju svoju kuću i primanja, odnosno da im nije jedino primanje nadoknada od hraniteljskog smeštaja“, kaže Vukovićeva i dodaje da su razlozi zbog kojih deca bivaju smeštena u hraniteljske porodice brojni, ali siromaštvo nikada nije bio razlog za toko nešto.

 

Centar za socijalni rad svake dve godine organizuje obuku za hranitelje sa teritorije opštine Bajina Bašta. Hranitelji od države dobijaju novac za izdržavanje deteta i naknadu za svoj rad. Zasnivanjem hraniteljstva uspostavlja se odnos izmedju deteta i hranitelja koji po svom kvalitetu i sadržaju odgovora odnosu dete – roditelj.

“16. januara navršava se punih 10 godina kako se bavim hraniteljstvom. Na ovaj korak sam se odlučila pred odlazak u penziju jer sam ceo svoj život posvetila radu sa decom. Ovo jeste obaveza i odgovornost, a o zadovoljstvu da vam ne pričam, kao sa svojom decom. takva deca postaju članovi porodice“, kaže Ljilja Zarić učiteljica u penziji.

Nadoknada za izdržavanje jednog deteta je 39.600 dinara, a nadoknada za hranitelje iznosi 15.000 dinara po detetu. Ukoliko hranitelj u svojoj porodici ima dvoje dece naknada je 30.000 dinara, a ukoliko ima jedno dete 24.000 dinara je nadoknada. Na porodičnom smeštaju nalazi se i petoro odraslih lica i nadoknada za njih je 15.000 dinara

Svrha hraniteljstva je da se deci obezbede nega, zaštita, vaspitanje, obrazovanje i uslovi za optimalan razvoj u porodičnom okruženju, a u cilju povratka u biološku porodicu, osposobljavanja za samostalan život i rad. Zato je potrebno više dobrih I humanih ljudi koji decu sa teškim životnim iskustvom mogu da prihvate.

Ovaj članak je pročitalo 769 posetilaca portala!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.