Glasaj za budućnost bez plastičnog zagadjenja

Izveštaj WWF-a koji je razvio Dalberg, upozorava da stvarna cena plastike po životnu sredinu, zdravlje i ekonomiju može biti čak 10 puta veća u zemljama sa niskim prihodima, iako one troše skoro tri puta manje plastike po glavi stanovnika u odnosu na zemlje sa visokim prihodima.

Izveštaj procenjuje da su ukupni troškovi životnog veka kilograma plastike oko 150 USD u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, što je osam puta više od 19 USD po kilogramu u zemljama sa visokim prihodima. Ako u obzir uzmemo zemlje sa niskim prihodima u kojima su troškovi 200 USD po kilogramu, razlika u troškovima se povećava na 10 puta.

Nejednaki troškovi imaju značajne posledice za zemlje sa niskim i srednjim prihodima poput Kenije, gde će se pregovarači okupiti od 13. do 19. novembra da treći put pregovaraju o globalnom sporazumu o okončanju zagađenja plastikom. Pre šest godina, Kenija je preduzela hrabar korak protiv plastičnog zagađenja i zabranila plastične kese za jednokratnu upotrebu. Danas, ova zemlja nastavlja da se bori sa nelegalnim uvozom plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu,što naglašava o koliko ozbiljnom problemu se radi bez obzira na to koliko hrabre akcije preduzimamo.

Nataša Kalauz, izvršna direktorka WWF Adrije upozorava: “Izveštaj ukazuje na potrebu za hitnom i momentalnom promenom postojećeg sistema upravljanja plastikom. Uobičajeno poslovanje može biti smrtna kazna, ne samo za sve veći broj životinja, već i za mnoge i marginalizovane zajednice u našem svetu. Rezultat takovog poslovanja je povećan zdravstveni rizik od udisanje štetnih, toksičnih hemikalija i povećan rizik od poplava i zaraznih bolesti. Globalni sporazum o zagađenju plastikom je naša šansa da ovo promenimo uključivanjem obavezujućih i pravičnih globalnih pravila o proizvodnji i potrošnji.”

WWF poziva sve da potpišu globalnu peticiju i daju svoj glas za uspostavljanje delotvornog i pravno obavezujućeg sporazuma, kako bi se zabranili nepotrebni visokorizični plastični proizvodi – oni proizvodi koji uzrokuju najviše štete ili za koje postoji najveća šansa da će dospeti u prirodu. Peticiju je već potpisalo više od 60 hiljada ljudi, a cilj nam je da dođemo do 100 hiljada kako bismo svetskim vladama pokazali šta mislimo o neodrživom upravljanju plastičnim otpadom.

Izveštaj otkriva da zemlje sa niskim i srednjim prihodima snose nesrazmerno veliki teret troškova povezanih sa zagađenjem plastikom kao direktan rezultat tri strukturne nejednakosti koje jačaju trenutni sistem plastike.

Od 2019. godine, samo 9% plastičnog otpada se reciklira. U ovom trenutku, oko 60% globalne proizvodnje plastike namenjeno je za proizvode za jednokratnu upotrebu

Uspostavljanje i sprovođenje globalnog sporazuma UN-a o zagađenju plastikom zasnovanog na usklađenim i obavezujućim globalnim pravilima može da nam pomogne da stvorimo pravedniji sistem koji osnažuje zemlje sa niskim i srednjim prihodima i daje prioritet najdelotvornijim rešenjima.

Ovaj članak je pročitalo 347 posetilaca portala!