Kako kontrolisati astmu
Astma je često hronično upalno oboljenje disajnih puteva koje karakterišu različiti i ponavljajući simptomi, reverzibilna opstrukcija protoka vazduha i bronhospazam. U uobičajene simptome spadaju teško disanje, kašalj, stezanje u grudima i kratak dah.
Simptomi su obično izraženiji noću i rano ujutru ili kada predstavljaju odgovor na vežbanje ili hladan vazduh.
U Srbiji od astme boluje desetak posto stanovništva.
Aleksandra Vukov pedijatar, pulmolog i alergolog izjavila je da su britanski naučnici nedavno predstavili revolucionarni lek za lečenje astme, koji bi mogao da promeni živote miliona obolelih širom sveta i dodala da je on već registrovan u našoj Agenciji za lekove, ali da je, s obzirom na njegovu specifičnost na molekularnom nivou i visoku cenu, neophodno pažljivo odabrati pacijente koji će ga primati.
Kako kaže reč je o veoma skupom leku, čija cena dostiže hiljade evra, ali se očekuje da bude dostupan na teret fonda.
‚‚Ovo je ključna terapija za pacijente za koje trenutno nemamo adekvatno rešenje i kojima ne možemo da pomognemo konvencionalnim metodama lečenja“, rekla je Vukov za TV K1.
Ona je dodala da lek deluje na imuni sistem, konkretno na bela krvna zrnca koja su ključna za razvoj zapaljenja kod astme.
„Astma je hronična zapaljenska bolest, a ćelije koje najviše doprinose tom zapaljenju su eozinofili. Ovde govorimo o leku iz grupe monoklonskih antitela, čija je glavna karakteristika specifično i ciljano delovanje. Ova antitela deluju na molekul interleukin 5, koji se vezuje za eozinofile i bazofile, ćelije odgovorne za izazivanje upale. Takođe, pokreću NK ćelije (ćelije ubice), koje uništavaju eozinofile. Na taj način, lek direktno smanjuje broj eozinofila, koji su ključni u održavanju zapaljenja kod astme“, rekla je Aleksandra Vukov.
Ona je napomenula i da je terapija ovim lekom namenjena pacijentima koji ne reaguju adekvatno na standardnu terapiju kortikosteroidima i inhalatorima, koji su osnovni vid lečenja astme.
Vukov je istakla da se odluka o primeni ove terapije donosi na osnovu medicinske procene i težine bolesti, pružajući pacijentima novu šansu za efikasno upravljanje simptomima astme.
Doktorka objašnjava da obolevanju od astme doprinosi način i tempo života, zagađen vazduhi alergije koje su bolest 21. veka.
„Osobe koje se suočavaju sa ovim problemom su svesni ozbiljnosti situacije, jer je poznato da alergije na hranu ili ekcemi često mogu biti uvod u ozbiljnije simptome. Tegobe često započinju u nosu, a potom se spuštaju na pluća. Roditelji čija deca imaju ovakve probleme obično su vrlo svesni važnosti pravovremenog lečenja i rešavanja tih stanja. Isto važi i za odrasle koji se suočavaju sa respiratornim teškoćama“, rekla je Vukov.
Po njenim rečima i genetika igra ključnu ulogu u razvoju astme.
Kako objašnjava doktorka, ako oba roditelja imaju alergiju ili astmu, verovatnoća da će i dete razviti astmu iznosi čak 75 odsto. Čak i ako roditelji nemaju alergiju, statistike pokazuju da svako četvrto dete može razviti neku vrstu alergije. Drugi važan faktor su bronhoopstrukcije kod deteta. Posebno je značajno da li je dete tokom ovih epizoda zahtevalo injekcije ili hospitalizaciju. Ovi parametri ukazuju na ozbiljnost problema i mogućnost da se treća bronhoopstrukcija proglasi astmom.
Noćni kašalj, posle ponoći, kašalj koji se ponovlja, koriste se bronho diletatori, to su sve simptomi da se deca upute kod plumologa i alergologa, kako bi se utvrdilo da li dete ima alergiju i kako da se leči- zaključila je Vukov.
Ozvor: Tanjug
Ovaj članak je pročitalo 131 posetilaca portala!
