Sremuš – prirodni lek
Sremuš je samonikla vrsta iz porodice lukova. Koristi se širom sveta za kulinarske i lekovite namene. U Srbiji predstavlja autohtonu vrstu. Ovo je i lekovita i jestiva biljka, prema tome ima i hranljivu vrednost. On uglavnom raste u močvarnim šumama i poraste pre drveća, tako da vazduhu daje neku posebnu aromu.
Legenda kaže da je sremuš toliko zdrav, da je potreban čak i medvedima kada izađu iz zimskog sna, kako bi pročistili svoj organizam, s obzirom da deluje tako što za sebe vezuje sve otrove iz žila i krvi.
Za vreme cvetanja može porasti i od 20 do 50 cm. Njegova lukovica je uspravna i tanka, a duga je od 2 do 5 cm i obavijena je belim i žućkastim listićima.
U Srbiji raste više vrsta divljeg luka a sremuš je samo jedna od njih. Većina vrsta se mogu jesti i sličnog su ukusa, ali to su najčešće biljke sa tankim listovima i često se ne pojavljuju u velikom broju. Sremuš je izuzetak, njegovi listovi su krupni, široki i uvek se javlja u masi. Tamo gde ga ima to su „tepisi“ luka, koji prekrivaju zemljište u šumi.
Najčešće raste u bukovim šumama na većim planinama. Sada je pravo vreme za berbu jer su listovi mladi i najukusniji. Kasnije, kad biljke procvetaju, lepim belim cvetovima, njegova vrednost, odnosno jestivost se smanjuje. Branjem listova sremuš se ne uništava jer u zemlji ostaje lukovica tako da nema opasnosti da će nestati zbog korišćenja.
Važno je napomenuti da se listovi sremuša mogu lako zameniti sa listovima otrovnog kozlaca koji raste u isto vreme na istom mestu. Takođe, može se zameniti i sa listovima mrazovca ili đurđevka, koje su isto otrovne vrste.
Smatra se da ga treba konzumirati što češće, jer on čisti krv i sistem za varenje. Ono što biohemičari smatraju jeste da je sremuš bolji i zdraviji od belog luka. On je bogat i etarskim uljima, solima, šećerom, vitaminom C.
Foto: dr Dragiša Savić, biolog
Ovaj članak je pročitalo 1547 posetilaca portala!
