Sveti Mrata sneg na vrata!
Danas vernici Srpske pravoslavne crkve slave krsnu slavu Svetog Stefana Dečanskog, ili u narodu poznatiju kao Mratinjdan. Kako i zašto je narod slavu posvećenu Stefanu Dečanskom praktično preimenovao u Mratinjdan nije potpuno pouzdano utvrđeno.
Iao Srpska pravoslavna crkva smatra da je Sveti Mrata narodski popularno ime za Svetog Stefana Dečanskog, u nauci vlada uverenje da je sveti Mrata dobio ime po katoličkom svecu Svetom Martinu. Njega obeležava Katolička crkva 11. decembra što je po starom kalendaru podudarno sa današnjim 24. novembrom kada Srbi slave Stefana Dečanskog. Kult svetog Martina u nemanjićku Srbiju doneli su rudari Sasi pa je njegov kult ušao i među Srbe koji ga takođe obeležavaju 12. oktobra.
U narodu, posebno u istočnoj Srbiji, postoje interesantni običaji povezani s ovim praznikom koji potiču iz paganskih vremena. Po jednom, na Martindan su Stari Sloveni slavili kult vuka koji je istovremeno moćan protivnik i zaštitnik od demona. Tako je nastalo verovanje da 24. novembra Sveti Mrata saziva sve vukove i određuje im koliko ovaca od kojeg domaćina smeju da pojedu te zime tako da nikome ne nanesu preveliku štetu. Otud i običaj da se ovce ne izvode na ovaj dan iz tora.
Ovaj članak je pročitalo 1039 posetilaca portala!
Свети Мартин, епископ града Тура (у данашњој Француској), није никакав „католички светац“, с обзиром на то да је живео још у четвртом веку, много пре поделе Цркве на источну (православну) и западну (католичку). Дакле, у време када је живео Св. Мартин, Црква још увек није била подељена на Источну и Западну, него је била јединствена, па тако ни он није „католички“, него је општехришћански светитељ, и католички, и православни – подједнако.