Svetski dan divljih vrsta
Svetski dan divljih vrsta koji se svuda u svetu obeležava 3. marta, Generalna skupština Ujedinjenih Nacija ustanovila je 2013. godine, sa ciljem da se ukaže na posledice krivolova, krijumčarenja i nekontrolisanog sakupljanja iz prirode ugroženih divljih vrsta, kao i na uništavanje staništa i neodrživog korišćenja prirodnih resursa.
Povodom današnjeg Svetskog dana divljih vrsta, WWF podseća na važnost očuvanja sveta u kojem živimo u svim njegovim segmentima, uključujući prirodni svet, bez kojeg ljudi, ne bi mogli preživeti.
Šume, mora, okeani, reke i zemljište obezbeđuju nam kiseonik koji udišemo, hranu koju jedemo i vodu koja nam je neophodna za život. Bez njih, ne bismo mogli da živimo onako kako je to moguće danas. Prirodni kapital, što je zajednički naziv za sve prirodne resurse, godišnje na globalnom nivou iznosi preko 110 milijardi evra i vrlo je važan za razvoj privrede i društva.
“Biodiverzitet je deo složenog sistema u kome živimo i važno ga je očuvati. Srbija je prepoznata kao centar biološke raznovrsnosti sa velikim brojem endemskih vrsta i karakterističnih staništa. Uzroci smanjenja biodiverziteta su mnogobrojni i uključuju degradaciju prirodnih staništa, prekomerno korišćenje prirodnih resursa, klimatske promene i nezakonitu trgovinu i ubijanje divljih vrsta. Poslednji WWF-ov Izveštaj o životu na planeti nam pokazuje da su u zadnjih pedeset godina populacije sisara, ptica, riba, vodozemaca i gmizavaca smanjene za čak 68%. U prirodi je sve povezano i nestanak jedne vrste imao bi ogroman negativan uticaj na druge vrste ali i na život ljudi. Stoga je važno da brinemo o divljem svetu i njihovim staništima odnosno da živimo u skladu sa prirodom“, poručuje Iva Svilar iz WWF Adrije.
Jedna od najvećih pretnji divljim vrstama su svakako zločini protiv prirode, koji uključuju nezakonit lov i ribolov, ubijanje zaštićenih vrsta, nezakonitu trgovinu i krijumčarenje, i nezakonito hvatanje i posedovanje divljih vrsta. Naš region često je ciljno tržište i mesto tranzita divljih vrsta. Lokalne i strane vrste ugrožene su zbog ljudskih aktivnosti. Pravi primer je nedavni slučaj odbeglog mladunca lava u Budvi, koji je danima bio izgubljen u šumama Crne Gore. Uz to, pre nekoliko meseci smo svedočili nezakonitom transportu odraslog tigra trajektom u Hrvatskoj u uslovima neprihvatljivim za držanje i prevoz divlje životinje. Sve to pokazuje da su zločini protiv divljih vrsta češći i prisutniji nego što mislimo.
Kažnjiva dela protiv divljih vrsta su među najunosnijim aktivnostima organizovanog kriminala u svetu, uz trgovinu ljudima, drogom i oružjem. WWF kroz projekat „Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi” (LIFE SWiPE) radi na obeshrabrivanju, i na kraju smanjenju broja kažnjivih dela protiv divljih vrsta kroz poboljšanu saradnju relevantnih institucija i bolje sprovođenje nacionalnih i međunarodnih propisa o zaštiti životne sredine. Na ovaj način, projekat doprinosi i oporavku ugroženih evropskih vrsta i poboljšanju zdravlja ekosistema.
Zajedničkim snagama možemo preokrenuti ovaj negativni trend i očuvati bogatstvo i lepotu sveta oko nas. U vremenu velikih podela i konflikata, ne smemo da zaboravimo da svi delimo ovaju planetu i njene dobrobiti i da moramo da brinemo o njoj zajedno.
Ovaj članak je pročitalo 349 posetilaca portala!
