WWF: Visoka cena jeftine vode
Voda, najdragoceniji, a nedovoljno cenjen resurs na svetu, leži u srcu rastuće globalne krize koja preti ljudima i svim bićima na Zemlji, upozorava novi izveštaj svetske organizacije za zašitu prirode WWF.
Objavljen na Svetski dan hrane, izveštaj „Visoka cena jeftine vode“ otkriva surovu stvarnost: godišnja ekonomska vrednost vode i slatkovodnih ekosistema procenjuje se na 58 milijardi američkih dolara, što je ekvivalent 60% globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Međutim, svetski slatkovodni ekosistemi na silaznoj su putanji, predstavljajući sve veći rizik za te vrednosti.
Od 1970. godine, svet je izgubio trećinu močvarnih područja, dok su populacije slatkovodnih životinja u proseku smanjene za čak 83%. Ovaj poražavajući trend doprineo je povećanju broja ljudi koji se suočavaju s nedostatkom vode i nesigurnošću u pogledu hrane. Brojna jezera i reke su presušile, zagađenje se povećalo, a izvori hrane su sve manji. Izveštaj naglašava i potrebu za boljim prilagođavanjem na sve lošije uticaje klimatskih promena – od razornih suša i ekstremnih poplava do rasta nivoa mora.
“Voda i slatkovodni ekosistemi nisu samo temelj naše ekonomije, već i izvor života na našoj planeti i budućnosti. Zdrave reke, jezera i močvare ključne su za sigurnost vode i hrane, prilagođavanje klimatskim promenama i očuvanje biološke raznovrsnosti, ali takođe, pružaju neprocenjive kulturne i duhovne vrednosti koje su izuzetno važne za dobrobit ljudi širom sveta. Poslednji je trenutak da vlade, korporacije i finansijske institucije ulože sredstva u zaštitu i obnovu naših slatkovodnih ekosistema kako bismo osigurali budućnost u kojoj voda u izobilju teče za sve“, ističe Nataša Kalauz, izvršna direktorka WWF Adrije.
Izveštaj utvrđuje da direktne ekonomske koristi, poput potrošnje vode za kućne potrebe ili navodnjavanja poljoprivrede i industrije, iznose minimalno 7,5 milijardi američkih dolara godišnje. Takođe, procenjuje da su nevidljive koristi poput pročišćavanja vode, poboljšanja zdravlja tla, skladištenja ugljenika i zaštite zajednica od ekstremnih poplava i suša, i do sedam puta veće, oko 50 milijardi dolara.
Međutim, degradacija reka, jezera, močvara i podzemnih voda takođe preti tim vrednostima. Ispumpavanje neodrživih količina vode, štetne subvencije, promene tokova reka, zagađenja i uticaji povezani s klimatskim promenama ugrožavaju slatkovodne ekosisteme. Više od dve trećine najvećih svetskih reka više nemaju slobodan tok, dok močvare i dalje gubimo tri puta brže od šuma.
Uz loše upravljanje vodama, uništavanje slatkovodnih ekosistema ostavlja milijarde ljudi širom sveta bez pristupa čistoj vodi i sanitarnim uslovima, dok rizici povezani s vodom za poslovanje i ekonomiju rastu. Do 2050. godine, oko 46% globalnog BDP-a moglo bi da dolazi iz područja koja se suočavaju s krizom vode, što bi bio porast u odnosu na današnjih 10%.
WWF takođe upozorava da zastarelo razmišljanje koje se fokusira isključivo na izgradnju infrastrukture zanemaruje izvor problema: degradirane reke, jezera, močvare i podzemne vode neće rešiti krizu vode, posebno ne u vreme klimatske krize.
Ključ rešenja leži u zaustavljanju neprestanog gubitka slatkovodnih ekosistema. Vlade bi trebalo da se pridruže “Izazovu za očuvanje slatkovodnih ekosistema“, inicijativi čiji je cilj da obnovi 300.000 km degradiranih reka i 350 miliona hektara degradiranih močvara širom sveta do 2030. I korporacije moraju da promene svoj pristup vodi i da povećaju zajedničke napore da bismo je sačuvali.
Ivana Laginja, rukovodioc WWF-ovog projekta „Obnova Evropskog Amazona“ ističe da je upravo taj projekat sjajan primer obnove područja na rekama Mura, Drava i Dunav.
“Kroz neposredne aktivnosti na obnovi ekosistema doprinećemo dugoročnom cilju obnove ekosistema i biološke raznovrsnosti na području UNESCO-vog Rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav uz podršku i uključivanje lokalnog stanovništva“.
Goran Vreljanski, projektni saradnik na projektu “Obnova Evropskog Amazona“ u Srbiji, dodaje da će se u Specijalnom rezervatu prirode Gornje Podunavlje, raditi na prenameni hibridnih nasada topole u autohtonu plavnu šumu, što će da posluži kao model za revitalizaciju plantažnih u prirodne šume u tom području i šire.
Ovaj članak je pročitalo 351 posetilaca portala!
